U „Ogledalu” se može videti odraz straha što zakida, koči, izjeda i uvlači u živi
pesak negativnih misli i beznađa.

Sa druge strane istog ogledala naviru odrazi hrabrog koračanja, plesa sa pulsirajućim strepnjama pod stopalima što će ih utabati u već poznate, lako savladive brazde, puteljke i reljefe.

Sva ova iskustva su isprepletena i teku nelinearno. Sastavni su deo ljudskog postojanja, čine ga autentičnim i nesavršeno-savršenim.

Gledaoci dobijaju priliku da sagledaju čitav proces stvaranja – otkrivanje, bežanje, suočavanje, uzdizanje od strahova i briga i vraćanja istim ili nekim novim, težim; imaju potpuni uvid u nesavršenost umetničinog ličnog iskustva.